Земља

<Пети разред


Облик Земље

О облику Земље изнете су бројне теорије и хипотезе. Стари Грци су веровали да је она у облику штита, са Олимпијом у средини. Индуси су веровали да је Земља плоча коју носе три велика слона. Антички филозофи Питагора и Анаксагора су сматрали да би Земља морала имати облик лопте.

Данас је опште познато да је Земља лоптастог облика, тачније елипсоидног. За то постоје бројни докази - смена дана и ноћи, промена положаја небеских тела на различитим тачкама, затим нестајање брода на хоризонту, и највећи доказ од свих - снимак Земље из свемира.

Величина Земље

Површина Земље износи 510.000.000 км2, а обим 40.000 км. Њена дужа оса има 12.756 км, а краћа 12.714 км, што је разлика од 42 км и доказ о спљоштености на половима (елипсоид).

Приказивање Земље

Човек је одувек тежио да на неки начин прикаже своје непосредно окружење. Најприхватљивији начини приказивања Земљине површине су географска карта - мапа и глобус. Глобус је највернији приказ Земље, јер је лоптастог облика и најприближнији је елипсоиду.

Континенти и океани

Површина Земље састоји се од континената и океана. Сви океани заједно чине Светско море: Има их четири: Тихи океан (Пацифик), Атлантски, Индијски и Северни ледени. Они чине око 71% површине Земље.

Са друге стране, око 29% чине континенти. Има их седам: Азија, Африка, Северна Америка, Јужна Америка, Антарктик, Европа и Аустралија. По дефиницији, континент је велика копнена маса чији се највећи део налази изнад површине Светског мора.


Уколико није другачије наведено, садржај ове странице заштићен је лиценцом Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License