Граничне дисциплине

Граничне научне дисциплине географије су дисциплине које се налазе на међи између географије и других наука (хемије, физике, историје, етнологије, медицине и др).

Војна географија

Војна географија је примењена дисциплина географије која проучава у војном погледу, тј. са аспекта могућих војних дејстава, државе, групе држава и стратегијски важна подручја. Даје оцену географског положаја, природних услова, радних и мобилизационих услова и нивоа развијености привреде неке области.

Етногеографија

Етногеографија је гранична дисциплина географије. Назив јој потиче од грчке речи - ethnos, што значи народ, племе. Тесно је повезана са етнологијом. Проучава географски размештај етничких заједница, особености њиховог насељавања и узајамне територијалне односе у тесној зависности од социо-економских, политичких, природних и других фактора.

Медицинска географија

Медицинска географија је гранична дисциплина географије. Тесно је повезана са медицином. Бави се проучавањем природних и друштвених услова појединих територија, који утичу на здравље људи, појаву појединих болести, епидемија и сл. Служи се резултатима из климатологије, хидрологије, али и епидемиологије, паразитологије и др. научних дисциплина.

Историјска географија

Историјска географија је гранична дисциплина географије, која је тесно повезана са историјом. Бави се проучавањем, истраживањем и објашњавањем друштвеноисторијских и друштвеногеографских појава и процеса везаних за поједине територије у прошлости (размештај становништва, његов живот, положај, функције насеља, привреду и др). За своја истраживања служи се историјским изворима, писаним споменицима, археолошким налазима и слично.

Геоекологија

Геоекологија је наука у којој су обједињене географија и екологија. Назив потиче од грчких речи: ge - Земља, oikos - кућа, дом и logos - наука. Бави се проучавањем утицаја природних и друштвених елемената (фактора) географске средине на живот организама, посебно човека (где се може издвојити посебна грана хумана геоекологија).

Геологија

Геологија (грч. Γεα, λογος= Земља, расправа (дискусија)) је наука која се бави проучавањем Земље, њеног настанка и процеса који су је обликовали, њеног састава и структуре. Научници, који се тим баве, називају се геолози.

Топонимика

Топонимика је наука о географским називима топонимима. Назив потиче од грчких речи: topos - место и onoma - име, назив. Бави се њиховим значењем, структуром, пореклом и распрострањеношћу. Тесно је повезана са историјом, етнологијом, картографијом и лингвистиком.

Геохемија

Геохемија подразумева изучавање састава Земље и других планета, хемијских процеса и реакција које су одговорне за састав стена и тла, као и кружење (миграција) материје и енергије које транспортују Земљине хемијске компоненте у времену и простору, и њихову интеракцију са хидросфером и атмосфером. У оквиру географије, геохемија се проучава као гранична дисциплина, на међи са хемијом.

Геофизика

Геофизика (грч. γή = Земља, грч. φυσικά = својство, природа) је научна дисциплина која проучава физичка својства Земљине унутрашњости. Геофизика проучава физичка поља Земље (гравитационо, магнетно, електрично) и њихову међусобну интеракцију, као и физичка својства која условљавају кретање сеизмичких таласа, кретање електричне струје, формирање магнетно-телурског поља, итд. Примењена геофизика је научна дисциплина која проучава састав и структурну грађу земљине коре ради проналажења разних минералних сировина као што су лежишта нафте, угља, термалне воде и др.

Методика наставе географије

Више о овој теми на Методика наставе

Уколико није другачије наведено, садржај ове странице заштићен је лиценцом Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License