Физичка географија

Физичка географија је научна дисциплина која изучава целокупну природу на Земљи или њен географски омотач. Сложеност ове дисциплине огледа се у томе што природу чине четири основна дела или, условно речено, сфере. То су: литосфера, атмосфера, хидросфера и биосфера, односно стеновити, ваздушни, водени и биолошки омотач Земље.

Математичка географија

Matematicka%20geografija.jpg

Математичка географија је физичкогеографска дисциплина која проучава Земљу као небеско тело, њен положај и кретање у васиони, као и последице тог положаја и кретања на географска обележја Земље. Може се тумачити као и примена математичких метода у географији. Блиско је повезана астрономијом, математиком и геодезијом.

Палеогеографија

Paleogeografija.JPG

Палеогеографија је наука, део физичке географије, која се бави изучавањем физичко-географских услова који су постојали на Земљи у геолошкој прошлости. Задатак ове науке је да реконструише древни рељеф, климу, распрострањеност организама и органске материје. При том, палеогеографија се служи бројним методама. Блиско је повезана са палеонтологијом. Састоји се из неколико дисциплина: палеоклиматологија, палеобиогеографија, палеогеоморфологија, палеоглациологија, палеоекологија и палеовулканологија.

Биогеографија

Биогеографија је наука о закономерностима распрострањености разних биоценоза на Земљиној лопти, а такође животиња, биљака и микроорганизама. Саставни је део физичке географије.

Фитогеографија

Biogeografija.JPG

Фитогеографија је грана биоегеографије. Назив јој потиче од грчких речи phyton - биљка, geo - Земља и graphein - писати. Фитогеографија се бави проучавањем распрострањења биљака и биљних заједница на Земљиној површини, као и закономерностима тог распрострањења.

Зоогеографија

Biogeografija2.jpg

Зоогеографија је грана зоологије и биогеографије. Назив јој потиче од грчких речи: zoon - животиња, geo - [Земља], и graphein - писати. Зоогеографија се бави проучавањем географске распрострањености животиња, како у данашње време, тако и у прошлости.

Геоморфологија

Geomorfologija.jpg

Геоморфологија (γη, геос, "земља";μορφή, морфос, " облик";λόγος, логос сазнање) је наука о постанку и развићу облика у рељефу Земљине површи, који су настали под утицајем ендогених и егзогених процеса. Самим тим, геоморфолошка проучавања не могу се спроводити без доброг познавања геологије. Геоморфологија се бави прикупљањем квалитативних и квантитативних параметара о терену, региструје појавне морфолошке облике и бави се утврђивањем разлога њиховог настанка.

Хидрологија

Hidrologija.jpg

Хидрологија (гр: υδρολογία, ύδωρ+λόγος- Хидрологиа, "наука о води"), наука о води, њеним физичким својствима и појављивању у природи. Она означава заједно и хидролошки циклус и водна богатства.Подручја хидрологије укључују хидрометеорологију, површинску хидрологију и хидрогеологију, гдје вода игра средишњу улогу.

Климатологија

Klimatologija.jpg

Климатологија проучава физичке основе просечних и екстремних стања климе појединачних крајева света и анализира њихов утицај на природу Земље. За разлику од метеорологије, која анализира атмосферске прилике у краћим временским периодима (обично неколико недеља), климатологија се бави изучавањем климе у дужим временским периодима и студијом и анализом учесталости одређених климатских услова у далекој и блиској прошлости.

Педологија

Pedologija.jpg

Педологија (грч. πεδον, pedon — земљиште; грч. λόγος, logos — наука) је наука о земљишту у природном окружењу, која се бави проучавањем настанка земљишта (педогенеза), њиховом морфологијом, класификацијом, генезом и дистрибуцијом земљишта. Сродна наука о земљишту је едафологија.

Уколико није другачије наведено, садржај ове странице заштићен је лиценцом Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License