Друштвена географија је област географије, која се бави проучавањем друштвеног аспекта науке (становништво, привреда и сл). Назива се још и социјална географија. Термин који се користи на западу (САД) за ову научну целину је - хумана географија.
Географија становништва
Географија становништва је географска дисциплина, део друштвене географије, која се бави проучавањем просторне карактеристике стања и кретања становништва. Разлика између демографије и географије становништва огледа се у томе што је прва наука о становништву, а друга је наука о просторном размештају становништва.
Антропогеографија
Антропогеографија је део друштвене географије. Бави се проучавањем одоноса између природне средине и човека, просторног размештаја људи, као и културних и привредних одлика простора. Оснивач антропогеографије је немачки научник Фридрих Рацел.
Географија насеља
Географија насеља је географска дисциплина, део друштвене географије. Бави се проучавањем насељених места и њихове територијалне мреже и система. Истражује типологију насеља, географске претпоставке њиховог постанка и развоја, групне облике насељавања, укупан борој неких насеља у некој области или држави итд.
Урбана географија
Урбана географија је грана географије насеља, као саставног дела друштвене географије која проучава историју урбаних насеља, развој градова, урбану структуру, просторне обрасце који се појављују унутар града и урбане политике и проблеме. Такође, њен задатак је и да утврди утицај самог града на околину, људе које у њему живе и оне који у њега долазе.
Рурална географија
Рурална географија је географска дисциплина, део друштвене географије. Назива се још и географија сеоских насеља. Она се бави проучавањем географских и других фактора који утичу на постанак, развој и основну функцију (пољопривредних) сеоских насеља. Издваја и проучава типове села катрактеристичне за одређене рејоне и државе, закономерности њиховог размештаја и територијалног груписања, везе са околином, а посебно са градских срединама.
Економска географија
Економска географија је део друштвене географије која се бави проучавањем територијалне организације производње. Даје оцену географских услова са становишта економске вредности, издваја и проучава привредне рејоне и дуге производно-територијалне комплексе. Основу економске географије чини учење о географској подели рада.
Саобраћајна географија
Саобраћајна географија је део економске географије, у склопу друштвене географије. Бави се поучавањем географских претпоставки, развоја и територијалног размештаја саобраћајница и саобраћајних комплекса.
Истражује саобраћајне системе света као целине и појединих његових делова, при том, обазирући се на географске предуслове и последице функционисања истих.
Индустријска географија
Индустријска географија је грана економске географије, а у склопу друштвене географије. Бави се истраживањем индустрије као појаве и фактора у географској средини. Проучава локацију индустрије и факторе који је условљавају, њену структуру зависно од чинилаца, као и утицај на глобалном, националном и регионалном плану. Решава питања индустријске регионализације и према свему је једна од најмлађих географских дисциплина.
Аграрна географија
Аграрна географија је грана економске географије, а у склопу друштвене географије. Бави се проучавањем географских аспеката аграрне производње, у првом реду природних и друштвених фактора, који условљавају географски размештај.
Изучава искоришћеност аграрних површина, њихову структуру, рејонирање, класификацију и др.
Политичка географија
Политичка географија је део друштвене географије, тесно везан са политиком. Бави се проучавањем утицаја природних услова и одговарајућих друштвено-економских фактора на постанак, политичко-територијални развој, политичко уређење и границе држава, као и на њихову административно-територијалну поделу. Проучава и промене на политичкој карти и у политичкој структури света, као последицу историјских и друштвених промена.