Анђеоски водопад - Монолит данашњице
Salto_Angel_from_Raton.jpg

Постоји лепота која привлачи људе својим богатством, опчињава својом раскоши боја, разноликошћу пејзажа и лепотом предела. Друга врста лепоте која фасцинира људе је дивља лепота неукроћене природе, са којом се не може владати, већ је оставити таква каква је и дивити се њеној монолитној снази. Тој врсти фасцинантне лепоте припада Анђеоски водопад.

Венецуелански истраживач Ернесто Санчез Ла Круз је западном свету први донео штуре вести о водопаду 1912. године, али своје откриће никада није објавио широј јавности, тако да је водопад остао непознат све до 1937. године. Амерички пилот, истраживач и трагач за златом, Џими Ејнџел, је летео авионом са својом експедицијом у близини Националног парка Канајма. Због проблема са летелицом принудно су се спустили у прашуму. Том приликом Ејнџел је запазио водопад који је на њега оставио снажан утисак. Његовој експедицији је било потребно 11 дана да стигну до цивилизације. Вест о његовом открићу се брзо проширила светом и у његову част водопад је добио своје данашње име. Буквалан превод презимена овог пилота је анђео што је довело до устаљења назива Анђеоски водопад у српској географској литератури.
И овога пута, настављајући традицију Викивести, за помоћ смо се обратили апсолвенту Географског факултета Универзитета у Београду, Ивану Матејићу, да нам да приказ и основне податке о овој природној лепоти која се нашла у избору за седам светских чуда. Интервју је овај пут направио новинар Викивести Ласло Варга

Иван М:Анђеоски водопад је највиши водопад на свету. Налази се на малој реци Чурун, десној притоци Каронија у југоисточној Венецуели у региону Гран Сабана у оквиру Националног парка Канајма. У шпанском говорном подручју познат je као Салто Анхел (Salto Del Ángel), док се у Западном свету користи енглески назив Ејнџелов водопад (Angel Falls).

Водопад је висок 979 метара (према неким изворима, наводи се чак 1024 м), а слободан пад воде износи 807 метара. Према класификацији спада у тектонске водопаде настале на одсецима раседног порекла. Вода се обрушава са Ђавоље планине и на дну прави пећине у коју пропада и понире. Планина је сачињена од пешчара, а вода је изузетно кисела и благо црне боје, што је узроковано распадањем биљака у тој средини, а осим тога врши благу ерозију вертикалних страна планине. Непосредно пред дно услед великог пада водопад формира сопствену микроклиму која се огледа у настанку ветрова плаховитог правца и појаве измаглице.

Како се водопад налази на врло неприступачном месту дуго је био непознаница за све, сем за локално становништво. Флора и фауна је врло богата. Област припада јединственој Панебуј флористичкој области у којој се издвајају четири висинска спрата, сваки од спратова је карактеристичан по начину на који су се биљке прилагодиле степену киселости и сиромашности тла. Најинтересантнији је највиши спрат где се могу срести карниворне биљке росуља и Uticularia Humboldtii . Осим њих овде постоје и бројне монокотиледоне и биљке цветнице, од којих чак хиљаду различитих врста орхидеја. Фауна ове области је разноврсна и богата, а најзаступљенији становници су јагуари, пуме, лењивци, тапири и армадиљи, као и бројне врсте инсеката.

За водопад је локално становништво знало још од памтивека. На језику Пемон Индијанаца зове се Керепакупаи меру (Kerepakupai merú), што у преводи значи пад са највише тачке и Парекупа-вена (Parakupa-vena), што би значило водопад веома дубоке воде.

Викивести:Анђеоски водопад je једна од највећих туристичких атракција Венецуеле, али чак и у данашње време пут до водопада није једноставан. Водопад се налази у изолованом делу венецуеланске џунгле и да би се стигло до тамо потребно је летети од Каракаса до кампа Канаима, као почетне тачке за путовање реком до подножја водопада. Путовање реком је обично у периоду јун-децембар, када је река довољно дубока за дрвене чамце које за превоз користе индијански водичи из племена Пемон.
Постоји такође и могућност путовања авионом и кратки летови изнад самог водопада али они не дају пун осећај ове лепоте.

Спољашње везе

Уколико није другачије наведено, садржај ове странице заштићен је лиценцом Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License