Амазонија - неоткривени свет који нестаје
Amazon_rainforest.jpg

У веку у којем живимо човечанству никада није пружено више погодности него у данашњици. Технолошка и научна револуција дала нам је могућности о којима се није ни могло слутити пре само стотинак година. Директна комуникација са човеком који се налази на другом континенту, пут у свемир, слике удаљених галаксија, одећа која мења боју према расположењу онога ко је носи и многе друге ствари које су се налазиле само у домену маште и у бајкама, а данас су стварност.

Међутим и поред тога човечанство никад није било угроженије него што је то данас. Убрзано отапање ледника прети потапањем многих обала и угрожавање живота милиона људи. Емисије штетних гасова постале су толико велике да су климатске промене све уочљивије. Већ неколико година између влада неких држава воде се преговори о начину коришћења пијаће воде које је све мање. Ефекат стаклене баште данас је узрочник многобројних суша и смрти услед ванредних повишења температуре.

Готово сви делови света подложни су глобалним проблемима данашњице. Међу њим нашао се и басен Амазоније; највеће шумско пространство света. На око 5,5 милиона квадратних километара површине (приближно као 60 % Европе) налазе се до сада недирнути биљни свет које производе око 40% земаљског кисеоника. Смештен у поседу девет држава, свакодневно се суочава са трајним смањењем шума уместо којих ничу плодне њиве и нова насеља. Индијанаца и животиња је све мање, а ловокрадица и дрвосеча све више. Последњих година борци за очување природне средине покушавали су на разне начине да зауставе смањење Амазоније. Неки су чак и одузели себи животе како би скренули пажњу на последице поступака појединаца који се бране економским и егзистенцијалним потребама.

Номинација у избору за седам светских чуда природе подсетила је свет о проблемима са којим се суочавамо због сопствене непажње. Амазон је до финала у овом избору дошао захваљујући гласовима неколико десетина милиона гласача из читавог света, а да ли ће успети да прикупи и толики број бораца за сопствено очување остаје да видимо у будућности.

О значају Амазоније је са апсолвентом Географског факултета Универзитета у Београду Иваном Матејићем причао новинар Викивести Миле Киш.

  • Викивести: Да ли је значај прашуме подцењен или прецењен?

Иван М:начај Амазонске прашуме као јединственог хидролошко-биолошког резервата је итекако подцењен. Њено очување зависи искључиво од самих људи, који пак то својим поступцима нарушавају. Неконтролисаном сечом шума они нарушавају екосистем и смањују биодиверзитет, што надаље има несагледиве последице - прекида се ланац исхране и долази до нестанака одређених биљних и животињских врста. На цени је само дрвна грађа али не и флора и фауна. Уједно, даљим уништавањем и загађивањем водотока повећава се и ефекат стаклене баште. Сваке секунде нестаје велики број јединки захваљујући сечи шума и неконтролисаном ширењу плантажа. Докле год се нешто не учини, ово велика подцењеност Амазоније и њеног значаја могла би прерасти у еколошку катастрофу.

  • Викивести: Еколози и остали борци за очување Амазонског басена на разне начине покушавају да скрену пажњу јавности на неконтролисану сечу шума. Један он најлукавијих досетка била је и вест о открићу новог индијанског племена за које се до сада није знало. Међутим, касније је утврђено да је реч о „добронамерној шали“ која је требала да предочи нестанак живог света Амазоније. Може ли се сумњати у постојаност неоткривених цивилизација.
Yahua_Blowgun_Amazon_Iquitos_Peru.jpg

Иван М:Сумња у постојање неоткривених цивилизација је сасвим оправдана, с обзиром да су делови прашуме изузетно густи и непроходни. Амазонија није у потпуности разоткривена тако да постоје одређене могућности да у неким, још не посећеним деловима прашуме борави и неко племе, за које до сада нисмо ни знали. Пре око 500 година у прашуми је живело око 10 милиона Индијанаца, данас их је само 200 хиљада, тако да је утицај колонизације и људског немара тим пре очигледан. Само од 1900. године, европски истраживачи су уништили око 90 племена у Амазонији. По неким проценама на свету постоји око 100 племена која још нису откривена, а чак половина од тога се налази у прашумама Перуа и Бразила.

  • Викивести: Река Амазон највећи водени систем света има веома значајну транспортну улогу у локалној средини. Међутим у веку када је чисте воде за пиће све мање, слатководни водоток са максималних 360.000 m³/s протока воде, све чешће се спомиње као један од главних изворишта и резервоара пијаће воде.

Иван М:Река Амазоне јесте поред ледника највећи резервоар пијаће воде, тачније чини 1/5 свих резерви на свету. Са дужином од око 6.400 km и површином слива од 7 милиона и 50 хиљада јасно је да је то пространство заиста велико. У Амазон се улива чак 16 % свих река на свету, а за време поплава њен ток нарасте за неколико метара. Сви ови подаци указују на њен вишеструки значај као природног извора пијаће воде, што би људи требало озбиљније да схвате и учине све да се ово јединствено пространство очува. Постоји неколико загађивача Амазона, као што су бродови, сеча шума и чести пожари, а свему постоји један једини и главни кривац - немар и небрига човека.

  • Викивести: Када се говори о амазонској фауни најјпрепознатљиве животиње су анаконда и пиране. Код биљака то су стабла махагоније. Заправо, мало ко зна да у Амазонији живи преко 2,5 милона животињских врста, неколико десетина хиљада различитих биљака и дрвећа. И поред тога група научника верује да је прашума недовољно истражења и да постоје оправдани разлози у веровање за проналазак нових примерка биљака и животиња.
Ramphastos_sulfuratus_-bird_park_-Honduras.jpg

Иван М:Биодиверзитет Амазоније је огроман у чији прилог иде податак да се на једном хектару може срести 2.250 различитих врста биљака. Интересантан је и података да у прашуми расте око 3.000 врста воћа од којих се у спољашњем свету зна за само 200. Значај биљака је огроман како за билоге тако и за фармацеуте, јер многе врсте имају вишеструка лековита својства. Само један проценат свих врста је довољно добро проучен. Подаци за животињске врсте су још импозантнији: У једном парчету прашуме у Перуу, постоји више врста птица него у целим САД, а број врста риба у реци Амазон надмашује исти у целом Атлантском океану. На основу оваквих показатеља јасно је да су оправдано веровати у проналазак великог броја биљака и животиња за које се до сада није знало. Примера ради, почетком месеца јула објављено да је у прашумама Бразила пронађена до сад неоткривена врста патуљастог мајмуна, названа по племену Мура, које живи у тој области, што представља мали али значаја корак у разоткривању амазонских мистерија. Само од 2005. откривено је 15-20 нових врста животиња и биљака.

  • Викивести: Последњих година сведоци смо повећање свести појединаца о глобалном загревању и потреби да се емисија штетних гасова смањи. Климатске промене погодиле су и Амазонски басен у чијим су деловима забележене највеће суше у последњих 100 година. Неконтролисана сећа шума понајчешће у Бразилу утицала је на поремећај биолошке равнотеже.

Иван М: Експерти за очување природе указују на то да је спој климатских промена и крчења шума узрочник великих пожара у Амазонији. Почевши од 2005. године прашуму је захватио талас велики суша који прети да уништи биодиверзитет исте. Неки стручњаци су предвидели да Амазонија може издржати још 2-3 овакве непогоде. Оваквим темпом могућа је убрзана трансформација у савану или пустињу, што би имало несагледиве последице за климу и људе. Само у периоду од 1990-2000. године Амазонија је смањена за око 550 хиљада km², захваљујући сечи шума. Разлог уништавања је потреба за плодним земљиштем и испашом за стоку. Сваке године нестане око 22400 km² шуме, а овим темпом за две деценије изгубићемо 40% њене површине. Процес дефорестизације у Бразилу је повезан са економским напретком земље, тако је у периоду 1988-1991. сећа шума била у опадању због лошије ситуације у земљи, док се у раздобљу 1993-1998 бележи рапидан раст производње, а уједно и уништавања шума у циљу стварања простора за нове плантаже и поља.

  • Викивести: Са једне стране имамо ловокрадице и дрвосече који се боре за повећани прилив дивиденда а са друге борце за очување, како они називају, Плућа света. Борба је толико узела маха да се почело размишљати о национализацији одређеног дела Амазоније која би постала међународна територија. Тиме је доведено у питање суверенитет и територијални интегритет неколико држава.

Иван М:Амазонија заправо и оправдано носи надимак Плућа света јер се у њој производи преко 40% кисеоника у свету. Само питање национализације делова прашуме датира још из периода пред сам крај 1980-их када се повела дебата између власти САД и Бразила, да ли је Амазонија власништво појединих држава или свих нас на овој планети. Таква став изазвао је оштре реакције са обе стране. Наиме, Бразилу припада око 60% целе области, а и већина државе лежи у прашуми. Национализацијом би се апсолутно нарушио територијални интегритет ове земље, што њене власти не желе да дозволе. Да ли би формирање међународне територије био добар или лош потез тешко је рећи, или би било довољно повратити свест људима у значај Амазоније за све нас који живимо на овој планети.

Спољашње везе

Уколико није другачије наведено, садржај ове странице заштићен је лиценцом Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License